INTERVJU SA GEROM / DRESURA PASA

Sagovornik u ovom razgovoru je Kristina Gera Ljubenović, dreser pasa i ponosno naš partner.

1. Otkud u svetu pasa, šta te je to privuklo i zašto holistički pristup?

– Kao dete sam često na TV-u gledala safari i maštala da ću ja biti ta u kamionetu sa šeširom koja proučava životinje. Dakle ljubav prema životinjama oduvek. Nakon jednog teškog dana na poslu, odlučila sam da uradim nešto više od puke ljubavi prema ljubimcima i krenula da učim o dresuri. 

– Što se tiče pristupa, on je sad popularan u svetu, i prvi dreseri od kojih sam učila, primenjivali su baš njega i tako sam krenula. Prevaziđeno je primenjivati silu na psima.

2. Koga je teže naučiti, ljubimca ili vlasnika i koliko je tačna izjava ”Ne postoje psi koji se ne mogu dresirati – samo neobučeni psi i ljudi.”?

– Svakako su to ljudi. Tačno je da nekom psu treba više, nekom manje i to samo za pojedine stvari, nijedan pas nije glup, kako neki vlasnici kažu. Treba voditi računa o rasi, svaki pas je za nešto stvoren. Danas imamo primer da čovek uzima psa jer mu je lep i trenutno popularan, a nema veze što nije usklađen sa životnim navikama porodice.

3. Šta najčešće ljudi traže od tebe?

– Uglavnom je to celokupna socijalizacija i lepo ponašanje šteneta, kad stigne to malo čudo, da vide šta sad. Kod odraslih je to anksioznost kod ostavljanja i vučenje na povocu. Danas  psi od 10 kg vuku ljude od 60,70 kg. Moćna životinja, složićete se. Potrebno je promeniti ugao gledanja na odnos prema psu i stvari brzo počnu da funkcionišu. A mnogo je važno da vas pas sluša jer vas poštuje, ne iz straha. To se postiže uspostavljanjem pravog odnosa i vežbanjem.

4. Kako “sprečiti” psa da laje, odnosno kako ga naučiti da ne laje stalno, neki kratki i praktični saveti kako da pas ne vuče dok se šetate, kako da ne reaguje na druge pse, kako da ne laje kada dolaziš/odlaziš, ili neko zvoni na zvono.

–  Suština obuke psa je pravi momenat za nagradu. Ako psa nagradiš kod ponašanja koje kasnije ne želiš ili ti dosadi, teško je da tada na tvoje prvo „ne“ više ne ponavlja to ponašanje. Pas je samo pas, ne razume reči srpskog jezika, već tvoje ponašanje u kombinaciji sa glasom. Navike se stiču ponavljanjem, a odvikavanje je duplo teže. Treba koristiti igračke za tu namenu, umoriti psa šetnjom ili istrčavanjem pre odlaska, ignorisati psa pri susretu i odlasku, i na kraju – postaviti se kao vođa i ne dozvoliti da ti se „popne na glavu“. Kod vučenja povoca koristiti vežbu „sebičan hod“ i „neodlučan vlasnik“.

5. Anksioznost kod pasa – kako prepoznati, da li je nasledno, da li zavisi od rase, koliki je uzrok neposvećenost vlasnika?

– Nisam veterinar, to će oni bolje reći što se tiče nasleđivanja i genetike, ali moje mišljenje i dosadašnje iskustvo je da je tome uzrok samo vlasnik. Pogrešna socijalizacija i vaspitanje dovodi do neravnoteže i nesklada u njihovom ponašanju. Rasa nema nikakve veze sa tim. Pas je ili srećan ili ne. Bez obzira da li je pudla, mešanac ili bigl.

– Separaciona anksioznost je ono što je danas najčešći problem, a ispoljava se u vidu grebanja na vrata, lajanja, vršenja nužde – kada psa ostavimo samog. Ovo treba imati u vidu od prvog dana kada pas dođe u porodicu, pa ne treba vezivati psa previše za sebe, stalno nosati štene po rukama, nadgledati ga konstantno itd. Treba učiti psa da bude „sam“ i kad su svi kod kuće. Onda je to dobra podloga da pas bude stabilan i kad smo odsutni. Rekla bih da je upravo prevelika posvećenost, tačnije pogrešna, uzrok separacione anksioznosti. Pas treba da bude samostalan. 

6. Kako pomoći psu koji je anksiozan i koliko trening utiče na to?

– Jedino promenom navika zbog kojih je i došlo do anksioznosti. Svakodnevno treniranje i umaranje psa, fizičko i mentalno, postavljanje granica i uvođenje reda u život psa. Pas je zavistan od navika i ponavljaće one koje mu uspostavite. On je član porodice, ali ispod svih ljudi u njoj. Ako mu vlasnik ne da jasnu ulogu, on će preuzeti onu za koju je spreman.

– Ako planirate odlazak iz kuće na neko vreme, bilo bi dobro istrčati psa ili ga pustiti sa nekim drugim psom da se izigra. Ostaviti mu neku igračku za glodanje i dobili ste mirnog psa sigurno nekoliko sati. Posle će da spava kao beba.

– Što se tiče zvukova, psa od prvog dana treba navikavati na njih. Pustiti fen, usisivač, blender i pratiti ponašanje. Kad pas pozitivno reaguje, dati nagradu. Psa nikad ne treba maziti u tim trenucima. Maženjem se uvećava i pozitivna i negativna emocija. Dovoljno je ohrabriti ga veselim rečima. Strah se prevazilazi suočavanjem sa njim. Ako se plaši jakog zvuka, prebaciti fokus na igru. Kad uspostavite igru u stresnoj situaciji, nagradite hranom. Ne treba biti ni grub pa naglo prisiljavati psa, niti preslab pa ga maziti – u tim situacijama, jednostavno treba biti veselo običan. Važno je da pas svaku novu situaciju poveže sa nečim lepim, hranom ili igrom i ubrzo će to biti zvuk kao bilo koji drugi. 

7. Koliko ishrana može da pomogne kod psa koji ima anksioznost?

– Kvalitetna ishrana utiče na zdravlje i pokretljivost psa, a ako ga svakog dana treniramo, potreban mu je izvor dobre energije. Isto je kao kod ljudi. Ako čovek svakog dana jede onu lošu hranu ( junk food ) i sedi po ceo dan za kompjuterom, pa neće li mu onda doći nezadovoljstvo? Svi smo nekad prošli kroz to. Primenite to i na pse.

9. Odlazimo na posao rano ujutru, a vraćamo se kasno. Kako u tom vremenskom periodu kad smo odsutni, možemo da pomognemo psu da se ne oseća usamljeno?e

– Promenite posao. :) Nije strašno ako pas nekad bude toliko sam, ali treba izbegavati svakodnevno izolovanje psa, osim ako mu se ne posvetiš potpuno kad se vratiš, što najčešće nije slučaj. To je živo biće i magija ne postoji, hoće društvo i pažnju, ali u tom slučaju mogu se koristiti glodalice, igračke za tu namenu, pustiti muziku, naći nekog da ga prošeta bar 15 minuta.

10. Odlazak na odmor – kako se pripremiti, najčešći problemi i praktični saveti?

– Kad je sve postavljeno na svoje mesto, onda i odmor funkcioniše. Ako pas ide, više je praktičnih problema, priprema titar testa i naći petfriendly smeštaj, a što se tiče ponašanja, pas će da uživa gde god ako je odnos izbalansiran. 

11. Koliko je bitna edukacija vlasnika i najčešće greške?

– Edukacija kao pojam je bitna za sve. Šta god da radiš, edukuj se prvo. Obzirom da je pas živo biće, treba se pripremiti dobro. Kad se nauči, sve je lako. Najčešće greške su, stav „to je mali pas, štene“, pa se ponašamo prema njemu kao da će uvek biti štene. Onda imamo psa od 30 kg koji hoće da sedne u krilo. Mislite o psu od prvog dana kao o odraslom.

12. Za kraj, koji su tvoji saveti kad je u pitanju odnos vlasnik – pas, i kada je pravi trenutak da (budući) vlasnici da potraže savet, ako im je potreban?

– Savet tražiti odmah. Čim uzmeš psa. Lakše je dobre navike steći, nego loše ispravljati.

VAŠ FFF TIM.